fra gavun

Nema šuta bez kune

Bio sam u krugu bolnice kad mi je pristupila vitka crnokosa djevojka. Cijenim da je bila visoka bar 184 cm jer me gledala mrvu odozgo.
Unijela mi se u lice drsko i bezobrazno probijajući me pogledom pa veli može li me nešto moliti.
- Reci!
- Znate ja sam podstanar u Primoštenu imam i malo dijete koje me samo čeka u stanu a nemam 17kn za kartu do Primoštena pa vas molim, pomognite mi.
Tako uvježbano da je spremna u podne-ponoć identično ponoviti.
- Imaš sreće baš idem u tom pravcu pa ću te povesti.
- Ne ne hvala ja se vozim autobusom, nemojte zamjerit.
- A curo kako se zoveš?
- Ja sam Selma Hodžić. (neka mi oproste osobe s ovim imenom ali tako se predstavila)
- Lijepo ime a kako to da nisi podstanar u Šibeniku pa ne bi morala plaćati put?
- Nisam o tome razmišljala, ne znam…onda…date mi 17kn?
- Znam ja. Da stanuješ u Šibeniku morala bi prositi u Primoštenu a onda bi utržak bio puno manji jelda.
- Vi mislite da lažem?
- Ne mislim. Selma gledaj, evo ti 23kn jer da ti ne treba ne bi prosila no kako u današnje vrijeme nećeš naći puno budala koji će nasjesti kupi si od toga sendvič i razmisli.
- Zašto 23?
- Zato što karta toliko dođe!