fra gavun

D(r)užice i D(r)ugovi!

Skrušeno priznajem da smo do sada prekomijerno trošili, razbacivali se, bili neumjereni u nabavi satova i bemvea i u večerama i u Veronama i u egzotičnim otocima i vilama i jahtama...da ne nabrajam dalje.
Sad je puklo, puklo je kao što sve jednom pukne jer nismo imali mjere a to ne znači da nismo imali vjere, mi i sad vjerujemo da nam je dobro a božemoj ni svi prsti na ruci nisu isti pa tako ni ljudi.
No kako vidite nešto je pošlo po zlu pa smo malo posrnuli za što su krivi isključivo i jedino svjetski moćnici jer su močili tamo di ne smiju i tako je i do nas kriza stigla a da nije toga 'ko bi nas uvatio.

E s toga vam se obraćam da se nedajbože ne rodi uzrečica „propali k'o Hrvatska“. Ovo ozbiljno primite s rukom na srcu i prisegnite da se odričete svega dok potpuno nestanu riječi OD i ostane ono„ričete“ a onda ričite ko'lko oćete jer ne može se dogoditi da sav teret padne na nas nekolicinu koji smo se trudili trudni i umorni stvoriti kapital dok ste se vi tamo po terenu igrali kauboja.
Želim vam reći da možete biti ponosni da imate gospodu kao predstavnike kapitala i to krupnog kapitala. Pogledajte samo kapitalca u Splitu, u Zagrebu u ... u ..pički materinoj, na ponos i diku svojoj domovini i na ponos vama dragi moji koji nas birate i glasujete za nas.
Ovaj fažol ili grah koga će biti u velikim količinama mi smo kupili samo za vas, mi, iz naše gradske kase, ali nije nam žao. Danas na ovom mjestu nema politike samo jedite i pijte i pamtite kad budu izbori 'ko vas je najeo.

Želim vam sretan praznik rada i da ga radno provedete.
I da znate, bez vas mi bismo bili vi !

Kako svi neki spremaju fažol za neku klasu jer radničke više nije, i ja sam odlučio spremiti gavuna jer je sutra i Sv. Josip Radnik a to ime nosi moja ulica te vas pozivam na gozbu, jedna gošća jedan gavun...restrikcija je.

Na ulazu u moju ulicu osvanuo je i grafit (šta mene gledate) vako piše.

„Jedbe mi se nešto mlado“ (valjda je mislio na janjetinu)

SRETAN VAM PRAZNI K!!

Gastrokopija

Jeli to loša poslovna procjena ili što drugo sad nije važno ali u šibensku bolnicu na ispomoć iz Splita dolazi liječnik specijalista, gastroenterolog.
Ovo je jedan krasan pregled, (dabogda iš'o na gastroskopiju) više i nema šupljine na tijelu u koju nešto ne uvučuju...osim glave tu su šupljine sigurne.
To je ono, znate, kad vam izvjesno crijevo gura kroz usta koje na svome vrhu ima potrebne instrumente za pregled tripica. Tko ima „duboko grlo“ ajde i nekako, a oni drugi su najeb...ups.
Moja lječnica opće prakse me ponovo uputila na takav pregled sa napomenom da dolazi doktor iz Splita koji slovi za dobrog stručnjaka.
To vam je tako, kad netko dolazi iz drugog grada odmah je u startu bolji i svi pacijenti nastoje obaviti pregled baš kod njega.
Da ta teza drži vodu pokazalo se kod upisa, predbilježbe, na šalteru gdje sam dobio termin uz blizu mjesec dana čekanja.
„U 11h natašte budite ispred odjela IIc“. To mi fino i napiše na poleđini uputnice da ne zaboravim i prvi dio je gotov.

Doš'o je „dan D“ i ja se polako uspinjem širokim skalinama prema odjelu. Sve se skupilo u meni kao kad sam bio dječarac i išao zubaru. Čini se da ta tjeskoba ne napušta čovjeka tek tako samo smo svjesniji ili bolji glumci da to otvoreno ne pokažemo.
S „dalmacijom“ pod miškom zaželim dobar dan mrkim facama koji su već bili tu. Par sjedalica koliko ih ima bješe zauzeto i jedino mi ostaje visiti na nogama. Većina se uzšetala i uglavnom ne komuniciraju već su zabavljeni svojim jadom, nadolazećim pregledom.
Stao sam blizu vrata, pogledao ih sve redom i pobrojao, ja sam bio petnaesti.
Mnogo, u takvim slučajevima najlakše mi je ako to mogu odmah obaviti jer svako čekanje samo povećava napetost. No želja je jedno a petnaest je drugo.
Otvaram novinu od zadnje strane i ponešto pogledam, u horoskopu mi uopće nije pisalo da ću ići na pregled, pih. Dođem do osmrtnica. E to ja volim detaljno pogledati jer mi se čini kao da pokojnicima tim činom izražavam dužnu pažnju i žaljenje.
Neprirodnu tišinu prekinulo je tapkanje cipela uzaskale. Dolazio je oćalinko srednjih godina, nu, po držanju i faci vidiš da je doktor.
Zaželio je svima dobar dan i upitao jesmo li svi za gastroskopiju. Sad smo bili sigurni da je to On.
Pokucao je na vrata odjela ali gore visoko da mu oni iznutra vide šaku, valjda je to znak raspoznavanja.
I dok je lupkao po staklu spustio je pogled na osmrtnice u novini i prozborio više za sebe pokazavši prstom, „ovo mi je prijatelj“....
Otvorila je sestra vrata i doktor je ušao na odjel.
Jedan od onih što su šetali dođe do mene i upita.
- Aha znate se ha.-
- C, nikad ga vidio.-
- Ma reka ti je nešto ajde.-
Sad se oko mene stvorio prsten znatiželjnika sa pitanjem. „Šta kaže, šta kaže.“
- Ma nije ništa.-
- A kako nije kad je, sa'š ti priko reda jel', e ne'š bogami da znaš.- Zaškrpunio se muflon.
- A moraš nam reći što je čovik reka da znamo e.- Dopuni drugi.
- Šta se praviš važan, što ne rečeš e.- Uporno najvaljuju.
- A dobro kad ste navalili evo, kaže da su svi ovi bili njegovi pacijenti.-
Muk. Gledali su me sa čuđenjem tražeći nešto u mom pogledu. Onda se oglasio jedan dosta nervozan tip (kako neće biti neurozan kad mora biti natašte ni tabletu ne može popiti a 11h.)
- Ma šta? Koji... ovi što su riknuli?-
- E.-
- Jebamu pas mater, znao sam...znao sam da im ne možeš vjerovat, oni jedva čekaju da nam pošalju nekog hoštaplera samo da ga se riješe.- dodao je drugi.
- Bome rekli su da je dobar doktor.- oglasio se još jedan ne znajući šta će s rukama.
- Daj molim te, splićani će ti poslati dobrog doktora...a ko više mrzi šibenčane od splićana, ae ko?-
- Jebote sve su ovo bili njegovi pacijenti ej...i da on mene pregleda i prepiše mi likariju aaa neka se jebu i on i Marasović i Kerum, svi su isti.- okrenuo se čovjek i ode niza skale.
- A pogotovo sad kad igraju za kup Hajduk i Šibenik, jeba mu ja mater mene će on...evo mu šta oće ae zbogom.- Odmjerio je od šake do lakta i ode.

I da ne duljim jedan po jedan su nestajali, nekome se pripišalo, jedan je morao hitno na katastar, netko je zaboravio platiti parking, tanto smo ostali ja, jedna bakica od oko 50kg i još jedna zabrinuta žena.
Bio sam treći na redu, hehe od petnaestoga...
Benti...a što ako je ipak....

Svaki dan isto

Evo je Bajs odgovorio Čičku da je star i bolestan jer je ovaj njemu rekao da je glup? Koje je ovo vrijeme došlo da moraš istinu sakrivati pod tepih.
Ma jebemise za te pijavice što nam sišu krv (evo neka nam ovo sišu) imam ja prijatelja i prijateljica s kojima mi je život sasma ugodan.
Evo na primjer, prijatelj mi donese dvolitraču s vinom da ga kao degustiram i da mu rečem kakvo je?
Kakvo je rekoh mu nakon prve čaše tako da donese opet i ako je prava kušnja tek u donjoj polovici boce, zna se, ali mu onda ne mogu ništa reći, muke po meni.
Zapravo želio sam pisati nešto drugo, nešto svakodnevno a to dolazi od moje prije koja je udaljena par kilometri pa se dopisujemo emajliranom poštom kao to je mukte.
Klinac je mukte kad mi dolazu računi svaki mjesec, al' dobro.
Evo kako ona meni pišuva.

„Bok, kako ste što se radi. Kod nas je zima, kišica pada, samo što nije snijeg, ali nadam se da neće. Opet vadimo zimske jakne a tek sam ih pospremila. Inače sam tako, jučer kod zubara, vidjela sam sve zvjezdice jedan zub se upalio (kod ovih mladih se svako malo nešto upali) pa bolilo grozno. Eh i ti zubi !, Danas je malo bolje.
Skače sinoć muž oko mene, nešto se tu dešava, rekoh ja, te se on popravio a ja jok, ništa.
Markanu je počela škola sviranja, jučer je dobio note pa to dere li dere. Odmah je naučio.
To me podsjetilo na crnogorca kad su ga pitali zna li svirati violinu a on veli: „Nijesam probao ali znam sigurno.“
Muka mi je od tog sviranja ali moram šutiti, vježba i Mocarta, dosada živa ali on uživa u tome. Treba mu 20,000 kn za svu silnu neku novu opremu, ali reko je tek na kraju školske godine a i neka mu djed pomogne, bogati kao da je malo što sam ga ja rod'la.
Muževa firma je u kolapsu pa je crnjak. Jedva čekam godišnji da odem iz grada, od svih.
Jel' vam sin otišo u Njemačku. Ja mome mužu ne dam. (ne da mu) Strah me.

Moj muž je sinoć uz stalno prigovaranje uređivao neke zakačke za viseće tegle, uu ali je galamio, onda sam mu ja rekla opet, po stoti put, da je velika ljenčina i da ću sama i tak sam si ja sama svršila kako sam znala i umila, a on naravno u auto i pravac kafić.
Iša'o je kasnije sin pa ga vidio u kafiću, a muž ga lipo poslao kući da uči.
Mali se naljutio i vik'o, „djeca uče a tetek loče“.
A bila nam je13.godišnjica braka i naravno sjetio se tek navečer kad je doš'o kasno, pa on meni stao lijepo pričati bla, bla.... ha, ha ja se smijala i velim to si ti malo popio pa buncaš, veli on znao sam ja cijeli dan da je to danas ali sam ček'o da ti nešto kažeš a ja k'o iz topa: „što da kažem, da slavim 13 godina muke s tobom, naveliko sam pogriješila mogla sam uživati“.
Gleda on a ja čekam. Veli, ma ti to mene zezaš pa nisi ni ti meni ništa kupila?
A šta si ti meni kupio, galamim ja po kući i spremam se za kevet veli on vidit ćeš u krevetu a ja mu velim pošto je tvoj krevet u dnevnom boravku uz TV ne mogu vidit tvoj dar, ha ha ha a rekoh i onako ćeš ti zaspati odmah čim sidneš na tu svoju fotelju.
Mrmlja on već u polu snu evo mene, evo mene..... i zasp'o, do jutra.
Opet suša.
Eto tako se ja lipo sama odmorim u krevetu...

Za vikend sam imala doma generalku, muža sam natjerala da pere prozore sa mnom, da mi kreči kupaonu i pere rolete, ah da ste to vidili, jaukanje i kukanje, a ja još više, ne mogu ja sve sama galamila sam, ovo je rat i mir.
I onda je bacio krpu i veli: „ako je ovo generalka onda sam ja general a generali ne rade, ae bog“
I opet kafić i opet suša, da zovnem vatrogasca šta kažete? Lip vam pozdrav.“

Vatrogasac biti ili ne biti pitanje je sad? Šta vi kažete?

Sajonara

Pošto je Europu zamela vulkanska prašina i avioni miruju naš se barba Luka našao na kavi u Japanu.
Mala ae ti meni daj...nu.-
- Barbaa Luka kako možete....?!-
- Šta barba deder mi dadni televun da zovnem Jacu šeficu.-
- Aaa aha.-
- Alooo jel' to moja mala guza... dobro de ne škrpuni se odma'...ama znam da te moram zaštititi ma nemam sučim doć ženo božja .. kako šta sam radio... a bogati nisam ni išo radit nego se javit prijateljima, i svrnuo malo do cara, I tako to jel' , ne moš' odma i to e. A moram ti reći da svi vole tog cara Sajonaru.-
- Jes' šta kupio svojoj miljenici.-
- Miljenici, onoj što se češe nogon iza uva, naravno di ću ja na nju zaboravit.-
- Meni meni, jes'li meni šta kupio?-
- Tebi? Ne reče li miljenici.-
- Oli ti ja nisam?-
- A jesum nu a štaš' ti meni dati a?-
- Ali imaš neku želju.-
- A eto imam jednu malecku.-
- Brzo reci dok sam raspoložena ispunjavati želje.-
- Bogati ovi jel', jel' ti ja onako dobro izgledam, ono baš muški ki oni Sajonara.-
- A je je.-
- Ma jebemu neću papriku, ka' sam već najmoćniji čovik u državi pa što bi smetalo da to i na djelu pokažemo, ono kako bogzapovida.-
- A?-
- Ma, kad ovi japaneri...jel se rekne japaneri ili japanezi?-
- Je.-
- E oni odeka imaju cara, ako me razumiš, što ne bi i mi mene proglasili a.-
- A too, sajonara, eto, ma prvo dođi doma.-
- Dobro i veliš nema do naše države ode svi samo rade nemaš skim prodivanit.-
- E a ko je šefica ode a.-
- Svaka ti je na mistu, das' ti japanezima šefica oni bi već bili u europskoj uniji.-
- I kažeš ni jednog potresa nije bilo od kad si tamo.-
- Nije ma isto bi se ja vrnuo, da lipo sidnem i radim.-
- Misli šefica na to, misli.-
- Ma bogati a znaš li kaki broš nosaju.-
- Ne.-
- U obliku slova O, O kao nula.-
- A znaš li ti kako japanci zovu avion kojim se vraćaš.-
- Jok.-
- Tupoljev.-

Hrvatsko Dupe

Lijepa je i fertik. Guza je ovih dana top tema a zašto i ne bi bila jer topić i priliči onakvoj jedrini.
Smeta?
Ma molim te, kome smeta lijepa šesna guzinica koja nije niti gmo, niti silikon, niti konzervans.
Smeta jer je prirodno uzgojena i tretirana za ne reć maltretirana, nadam se da je vjeronauk uspješno prebrodila.
A kad je tako neka pokaže bolju, nisam reko bulju, pa ako bude našla bolju dajem svoj inkubator u privatizaciju.
Ovo je skretnica, kao ona na željeznici, skreni sa problema, skretnica na se ili sebe, kojom se želi pokazati poznate guzinice koje su se razmilile po svijetu. Guzinice koje su na proputovanju siguran sam da će biti zapažene ako ne vani a ono unutra, oću reć u proračunu.

Zamislite Japan, ej Japannnn, zemlja koja nema rudnih bogastava ama božetebe ništa ali žive dobro. Stan od 20m2, bicikla, gejša... ma imaju brate sve što ti treba osim mandarina, imaju i viška jer puno toga izvoze. Tamo je odjedrio gospodin Bebić sa svojom svitom, prošetao je svoju guzinicu, oću reć kolonu guzinica.
Spretan kakvog ga je Bog stvorio znam da će sve dići na noge (većini i kosu na glavi) a pogotovu ako je poveo i gospodina Ke. Neka Japanezi vide da i mi konje za drku imamo.

Bugarskaaaaa! Tamo je Jaca prošetala svoju guzinicu da Tuta Bugarin vidi ... (jašta neka vidi i neka dovuče bugarske guzinice da se toćaju u našem dijelu slane vode) što je pravo žensko, napredno i nazadno.
Radi toga valja onu sa reklame anulirat... ma koji se to, da ne rečem degen drznuo snimiti onu guzinicu pored naše guze nacionale.
I prezidente je na putu, ode čova pogledat bosanske piramide a kako je to u susjedstvu dopalo ga je poći biciklom jer je leteća ergela zauzeta.
Eto tako, država nam je ostala na čuvanje čvrstoj desnici dr Điđimilinović und Seks.
Tako se sva politika svela na češanje inkubatora iz čega cijede dividendu i dijele narodu!

Priljepak.

Registar branitelja su objavili Srbi 100%!

Post cacandum

- Alo alo, rođače kako je šta ima?-
- Alo rođo, ništa novo ima li šta kod tebe?-
- A nešto sitno evo malo se igram po kompu pa se sjetio tebe, rekoh da te čujem vidio sam te u registru.-
- Šta, neću ga ove godine registrirat, ko joj jebe mater neka ga sama registrira i tako je na njoj.-
- Oli ste opet u svađi.-
- A kad smo bili dobro.-
- Pa nije te niko silio da se oženiš, to je tvoja volja bila. Koliko ja znam to je bila ljubav. -
- A je dok se nije zakuvalo, jebiga.-
- Ma ja ti i ne govorim o registraciji auta nego registru branitelja, vidio sam te na spisku.-
- A to? Ozbiljno! Jebiga nisu to smjeli pustit u javnost sa' smo mi najebali koji ne živimo u Hrvackoj.-
- Kako, oli će ti skinut penziju?-
- Ne vjerujem to je meni „Vranjo“ dao jedino mi je On može i uzeti.-
- Kako će ti je uzeti kad nije živ.-
- To ti i kažem. A šta kažu, šta kažu za objavu a?-
- Ha, šta kažu? Traže ljudi susjede, tajkune, poznanike, one što su oženili, kako ti rečeš, četnikuše...-
- To znači i mene a? Ma zanaš šta, ja se ponosim da sam na tim spiskovima.-
- A bome imaš i zašto, vidjet ćemo što će vlada reći jer nije sve objavljeno, možda objave i ostale da malo olakšaju proračun.-
- Nema od toga rođo moj ništa. Tako su i mojemu djedu koji je isto imao „Vranjinu“ penziju govorili da će mu je skinuti pa je fino uživao pedeset godina a poslije njega baba još petnaest.-
- Ma koji Vranjo?-
- A Vranjo Josip bogati.-
- Znači to će biti po onoj rojsovoj, ko je jamio jamio.-
- A nego kako, pa nismo se mi za ništa borili.-
- Ali ti si samo dolazio u Hrvacku kad si se posvađao sa ženom pa si je htio ostavit i onda smo te nagovorili da se vratiš njoj i djeci. 'Se sjećaš kako si govorio za onoga najmlađega, „mini mi“-
- E dobro zboriš eto i ti si mi svjedok da sam tu bio kad je bilo najžešće, rođo moj trebalo je imati muda i doći u sred rata.-
- Ma ti si bio kao gost mjesec dana i vratio se nazad, nisi bio na frontu.-
- A rođače bogati nije ni bilo objavljeno ratno stanje svak se borio kako je znao i umio. A što misliš da je meni lako, čitav život boriti se sa petokolonašem u kući. A koliko sam je samo povjerljivih informacija čuo i prenio, nije to štrc brc moj rođo.-
- A je je, i jeli se razvodiš ili ste opet u ljubavi?-
- Razvod, gotovo je, bio sam kod advokata i već mu platio.-
- Sad pod stare dane, ajde bolan pomirite se i uživajte to penzije kad vam je Bog, oću reć „Vranjo“dao.-
- Ma kakvi ovi put je gotovo, naskroz, samo me jebe jedna sitnica.-
- Koja?-
- Ona nije radila i advokat veli da moramo dijeliti i penziju jer ona nema od čega živjeti.-
- Ma što mi kažeš. To znači da će Ona imati pola penzije.-
- Ae što mogu neka ima samo neka ide ća da je moje oči ne vide.-
- Znači da će se vratiti u Srbiju.-
- A nego šta, što dalje to bolje.-
- Ček' malo, to znači da će Hrvacka praktički isplaćivati novce svome neprijatelju. Nije li to sramno a, oću reć imaš li osjećaj da sramotiš svoju Hrvacku-
- ??-
- Alo alo jes' tu, alo.-
- A jesam.-
- Pa što si zanijemio.-
- Ti si stvarno zajeban, skroz zajeban, evo si me načisto smantao . Nije u redu da hrvacke pare idu u Srbiju u pravu si.-
- Ae razmisli ae. Bog.-
- Oću, ae Bog.-

Diverzija u bosnićevoj kući

Velika je subota i susjedsvo se uskomešalo, zivka se, raspituje se 'ko će iz koje kuće nositi hranu na blagoslov. Kao pita se a već se zna da će poslati djecu jer stariji nemaju vremena od velikog posla. Sad je uveden digitalni signal pa valja tražiti programe, gledat, gledat, gledat.
Djevojčice su spremne. One jedva čekaju da se maknu iz kuće, da prošetaju, da se zakikoću. Vesele i dražesne svaka u rukama drži košaricu napunjenu raznim delicijama i obveznim jajima, pokrivenu čistom kanavačom. Skupile su se na dnu ulice i čekaju ostatak ekipe.
Mala Ratka ih ljubomorno gleda, i ona bi rado s njima ali je rišćanica pa će sa svojima u sv. Spasa.
Veli joj Marija.
- Ajde s nama šta ima veze neće te niko potjerati.-
- Stvarno.-
- Dašta, uzmi fino košaricu i metni jaja i ostalo što imaš i idemo zajedno.-
Nije je trebalo nagovarati, radosna i lagana kao leptirica potrčala je prema kući i nakon par minuta pridružila se svome jatu sa košaricom u ruci.

Taman je ušla u kuću a mater joj se zatekla na hodniku i iskolobečila oči na onu košaricu.
- Okle ti.-
- Bila sam u crkvu sa svojim društvom... na blagoslov hrane.-
- Ae u kužinu ae, stavi to na stol. A u koju si to crkvu bila a?-
- U katoličku.-
Baba se zagrcala s vinom kad je čula i izletilo joj je kroz nos kao vatrogasni šmrk.
- Ajme meni što učini nesrećo jedna, što ćemo sad zaboga.- rekla je mater.
Baba je došla teke sebi i raširila crvene oči a zub je tužno virio iz zgužvanih usana. U ovoj nevolji koja ih je zadesila valja uključiti sve mozgove iz kuće i razraditi sve moguće scenarije jer ovako nešto se još nije dogodilo.
Ovo se ne može riješiti bez da zna domaćin, glava kuće i zazove ratkina mater muža svoga, Milana, da im se pridruži u velikoj nevolji.
Milan, glava kuće, pomakne tek neznatno glavu od televizije u koju je buljio da sasluša učinjeno svetogrđe, božemiprosti.
Milan je mirno slušao jadikovke što svoje žene što stare matere i svako malo spuštao šaku u međunožje, mora da ga je bolio kurac za ovaj veliki problem.
Naprezali su se moždani, padali su prijedlozi sve pametniji od pametnijega jer riješenje se moralo naći.
U jednome su bili složni, hrana se ne smije baciti.
Nakon mučnih razglabanja, prijedloga i kompromisa pao je i dogovor, jedino moguće riješenje ove situacije da bi se makar donekle sprao grijeh sa griješnih duša.
Utanačeno je sa četiri glasa za i ni jedan protiv da se ujutro na Uskrs pozovu komšije (susjedi) da pojedu blagoslovljenu hranu jer to jelo ni'ko od njih tu prisutnih neće metnuti u usta, ni mrtav.
I bi tako. Jaja su završila kod dvije susjede a bome su mastili brk i muški susjedi faleći kuhanu plećku i suhi pršut.
Sad je baba otpuhnula ljuteći se što mora puniti tuđe guzice ali što se može, pa reče.
- Sreću mu đavo odnjo i popu kako nije poznao naša jaja jer naše kokoške imaju tri prsta na nozi. Ja sam u svoje vrijeme mogla poznat jaje svakog tuk.. oću reć tuke i kokoške a on ne može razlikovat ono domaće od onog kupovnog.-
- A majko moja kako će poznat' kad su ofarbana.-

SRETAN USKRS DOBRI LJUDI I JOŠ BOLJE ŽENE !